Grad Otranto

Izgradnja katedrale poklapa se sa zlatnim periodom istorije Otranta, spojem razlicitih stilova, od grckog preko vizantijskog do normanskog. U unutrasnjosti katedrale mozete se diviti izvrsnom mozaiku, jedinom u “Terra d’Otranto”, kojim je pokriven ceo pod crkve u kojoj su simbolicki prikazani “alberi della vita” (drva zivota) predstavljajuci celu istoriju covekovog zivota.

Konstruisan je 1537. u “Terra d’Otranto” kao priobalno utvrdjenje nakon iskrcavanja Turaka. Na ulazu u zamak dominira grb Karla V, okruzen sancem, dok imponentna tvorevina Franceska di Djordjo Martinija pleni svojom velicanstvenoscu na istoimenom trgu. Zamak je petougaoni, sa cilindricnim, coskastim kulama.

Gradjena od V do VII veka a restauirana oko XII. Ima se utisak da crkva zeli da se odigne od zemlje a unutrasnje freske, koje je pokrivaju u celini, daju natprirodni izgled, zahvaljujuci i svetlosti koja kao da je zarobljena u freskama. U crkvu se ulazi kroz jedan hodnik koji simbolicno predstavlja prelazak iz nesvetovnog u crkveni svet, iz greha u stanje milosti.

Sve do crkvenog sabora u Firenci (1439) manastir Sv. Nikole di Kazole bio je kulturno umetnicki centar. Danas su ostale samo bezoblicne rusevine. Od grandioznog spomenika mozemo uzivati samo jos u stubovima koji su nekada drzali lukove. Sveti spisi se cuvaju u najvaznijim bibliotekama sveta.

Sagradjena je na Minervinom bregu, nekada manastir, koji je bio podignut kada je Alfonso II d’Aragona, oslobodio Otranto od Turaka 1481. i bila je posvecena S. Francesku di Paola koji je predvideo razaranje Otranta sest meseci unapred. U crkvici postoji zidni epigraf, u pomen 800 Martiraca (u ime domovine i religije).

Malo udaljena od Minervinog brega, a prikazana na grbu Otranta. Ono sto danas imamo samo su ostaci obalskih kula koje je sagradio Karlo V, kao izvidnicu za neprijateljske upade.

Iduci od Otranta ka severu, duz puta koji vodi u San Kataldo, nalazi se oblast pod jezerima – Alimini, prava dva vodena ogledala. Alimini Fontanelle, slatkovodno, i Alimini Grande. Ovo drugo se uliva u more preko malog spoja sa Jadranom i to cini vodu slankastom. Ipak, njegove obale su prekrivene zelenilom, a okruzuje ga obradivo zemljiste. Alumini Fontanelle je pak, zbog slatke vode, staniste drugacije flore i faune. Ovde se nalaze retke biljne vrste poput orhideje di palude, vodenog kestena i mehuraste trave (jedine mesozderke puljske flore). Medju zivotinjsik vrstama tu su vodne ptice kao sto su caplje, galebovi i mnoge druge.
Alimini, nekadasnja mocvara, naziv su dobili od grcke reci “limne” sto znaci bara, mocvara.
Ovaj putopis moguce je ostvariti (sto mi i preporucujemo) biciklom.